Пређи на садржај

Metolazon

С Википедије, слободне енциклопедије
Metolazon
Klinički podaci
Prodajno imeDiulo, Metalazone, Metalozone, Metenix
Drugs.comMonografija
Način primeneOralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije14 h
IzlučivanjeRenalno
Identifikatori
CAS broj17560-51-9 ДаY
ATC kodC03BA08 (WHO)
PubChemCID 4170
DrugBankDB00524 ДаY
ChemSpider4026 ДаY
ChEMBLCHEMBL878 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC16H16ClN3O3S
Molarna masa365,835
  • CC1NC2=CC(Cl)=C(C=C2C(=O)N1C1=CC=CC=C1C)S(N)(=O)=O
  • InChI=1S/C16H16ClN3O3S/c1-9-5-3-4-6-14(9)20-10(2)19-13-8-12(17)15(24(18,22)23)7-11(13)16(20)21/h3-8,10,19H,1-2H3,(H2,18,22,23) ДаY
  • Key:AQCHWTWZEMGIFD-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja256 °C (493 °F)

Metolazon je organsko jedinjenje, koje sadrži 16 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 365,835 Da.[1][2][3]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 4
Broj donora vodonika 2
Broj rotacionih veza 2
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 2,5
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -4,3
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 100,9
  1. ^ Rosenberg J, Gustafsson F, Galatius S, Hildebrandt PR: Combination therapy with metolazone and loop diuretics in outpatients with refractory heart failure: an observational study and review of the literature. Cardiovasc Drugs Ther. 2005 Aug;19(4):301-6. PMID 16189620
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).