Пређи на садржај

Јованка Орлеанка (опера)

С Википедије, слободне енциклопедије
За чланак о историјској личности погледајте Јованка Орлеанка.

Јованка Орлеанка (Giovanna d'Arco), опера, dramma lirico у три чина са прологом Ђузепеа Вердија

Опере
Оберто, гроф од Сан Бонифација

Један дан власти
Набуко
Ломбардијци у Првом крсташком рату
Ернани
Два Фоскарија
Јованка Орлеанка
Алзира
Атила
Магбет
Разбојници
Гусар
Битка за Лењано
Лујза Милер
Стифелио
Риголето
Трубадур
Травијата
Сицилијанско вечерње
Симоне Боканегра
Бал под маскама
Моћ Судбине
Дон Карлос
Аида
Отело
Фалстаф

Остала дела
Inno delle Nazioni

Гудачки квартет у e-mollu
Реквијем
Pater noster за петоделни хор
Ave Maria за сопрана и гудаче
Четири света комада

Темистокле Солера (Temistocle Solera) према драми Девица из Орлеана (Die Jungfrau von Orleans) Фридриха фон Шилера (Friedrich von Schiller).

Праизведба

[уреди | уреди извор]

15. фебруар 1845, Милано у Teatro alla Scala.

Ликови и улоге

[уреди | уреди извор]

Шарл VII (Charles VII/Carlo VII), француски краљ - тенор
Јакоб (Jakob/Giacomo), пастир из Дом-Ремија - баритон
Јованка (Жан) (Jeanne/Giovanna), његова ћерка - сопран
Дели (Delil), краљев официр - тенор
Талбот (Talbot), наредник енглеских снага - бас

краљеви официри, народ Ремса, француски и енглески војници, добри и зли духови, племство, хералди, пажеви, девојке, представници, сељани, витезови, даме (хор)

Место и време

[уреди | уреди извор]

Дом-Реми (Dom-Rémy) и Ремс (Reims) у XV веку, током Стогодишњег Рата.

  • Сцена I

Велика дворана у замку Дом-Реми. Краљ Шарл говори сељанима и официрима о сну у којем је видео светилиште и у којем му је речено да у њему посвети свој мач и шлем Девици Марији. Сељани сматрају да је то место поседнуто злим духовима.

  • Сцена II

Шума. Јованка се моли пред ликом Богородице. Види себе како је растрзана између земаљских и небеских сила љубави и верује да чује позив да ослободи Француску. Она охрабрује краља и исказује одлучност да га прати. Њен отац, који је чуо тај разговор, је се одриче.

  • Сцена I

Енглески логор у околини Ремса. Енглески војници су чули за Јованкин небески позив и боје се предстојеће битке. Њен отац жели да се освети Шарлу, за којег сматра да му је завео ћерку и спреман је да је преда енглеској војсци.

  • Сцена II

Башта у краљевској палати у Ремсу. након победе над Енглезима, Јованка жели да оде кући и врати се једноставном животу. Шарл јој изјављује љубав и тражи од ње да га крунише. Јованка је у страху да ће земаљска љубав бити јача од небеске.

Трг пред катедралом у Ремсу. Док народ слави Јованку, њен отац је оптужује за вештичарење, а Шарла за богохуље. Мислећи да је заиста крива, Јованка се не брани. Народ тражи да буде протерана и Јакоб је изручује Енглезима.

Енглеска утврда, недалеко од попришта битке. Јованка, у затвору, моли се да буде ослобођена и да јој Небеске силе опросте, да би поново могла водити француску војску. Јакоб схвата да му је ћерка невина и ослобађа је. Јованка извојује победу и спаси Шарла, али сама је смртно рањена. Сви жале за Јованком, која се предаје Девици Марији како је то учинила и у шуми код Дом-Ремија.

Познате музичке нумере

[уреди | уреди извор]
  • Sotto una quercia (Под једним храстом) - краљева каватина из I чина
  • Sempre all'alba (Увек у зору) - Јованкина каватина из I чина
  • O fatidica foresta (Шумо дивна, чуј) - Јованкина романса из II чина

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Либрето