Олово

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
За остала значења, види Олово (разврставање).
Тл - Пб - Би
Сн
Пб
 

Општи подаци
Име, симбол, атомски бројОлово, Пб, 82
рипадност скупуслабих метала
група, периода ИВА, 6
густина, тврдоћа11340 кг/м3, 1,5
Бојаплавичастобела
Особине атома
атомска маса207,2 у
атомски радијус 180 (154) пм
ковалентни радијус147 пм
ван дер Валсов радијус202 пм
електронска конфигурација[]4ф141026п2
е- на енергетским нивоима2, 8, 18, 32, 18, 4
оксидациони бројеви4, 2
Особине оксидасредње базни
кристална структурарегуларна зидно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стањечврсто
температура топљења600,61 К (327,46 °Ц)
температура кључања2022 К (1749 °Ц)
молска запремина18,26×10-3 м3/мол
топлота испаравања177,7 кЈ/мол
топлота топљења4,799 кЈ/мол
притисак засићене паре4,21×10-7 Па (600 К)
брзина звука1260 м/с (293,15К)
Остале особине
Електронегативност2,33 (Паулинг)
1,55 (Алред)
специфична топлота129 Ј/(кг*К)
специфична проводљивост4,81×106 С
топлотна проводљивост35,9 W/(м*К)
I енергија јонизације715,6 кЈ/мол
II енергија јонизације1450,5 кЈ/мол
III енергија јонизације3081,5 кЈ/мол
IV енергија јонизације4083 кЈ/мол
V енергија јонизације6640 кЈ/мол
Најстабилнији изотопи
изотопзаст.в.п.р.н.р.е.р. МеВп.р.
202Пб (веш.) 5,25×104 година з.е. 0,050 202Тл
α 2,598 198Хг
204Пб 1,4% >1,4×1017 година α 2,186 200Хг
205Пб (веш.) 1,53×107 година з.е. 0,051 205Тл
206Пб 24,1% стабилни изотор са 124 неутрона
207Пб 22,1% стабилни изотор са 125 неутрона
208Пб 52,4% стабилни изотор са 126 неутрона
210Пб (веш.) 22,3 година α 3,792 206Хг
β- 0,064 210Би

Тамо где другачије није назначено,
употребљене су СИ јединице и нормални услови.

Објашњења скраћеница:


заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада

Руда олова

У природи се олово најчешће јавља у виду сулфида, ПбС, као руда галенит. Пржењем се руде преводи у оксид чијом редукцијом настаје сирово олово. Сирово олово садржи: бакар, антимон, арсен, бизмут, цинк, сумпор, калај, сребро и злато. Пречишћавањем сировог олова (најчешће електролитичким путем) добија се чисто олово плавичастобеле боје, само на свежем пресеку је металног сјаја, но брзо потамни од створеног слоја оксида и базног олово(II) карбоната Пб(ОХ)2*2ПбЦО3, који га штите од даље оксидације. То је мек метал, велике густине и ниске температуре топљења.

Олово се у дестилованој води не раствара, док се раствара у киселинама са оксидационим дејством нпр. азотна киселина. При дејству разблажене сумпорне киселине ствара се заштитни слој олово- сулфата ПбСО4 те растварање престаје. Алкалије не делују на олово. На ваздуху се фино спрашено олово тзв. пирофорно олово пали само од себе.

Олово (II) оксид се користи за глазирање керамичких производа, за израду минијума, као жута боја у сликарству. Олово се користи за израду лимова, канализационих цеви уколико воде нису киселе; њиме се облажу електрични каблови. Некад се користило и за водоводне цеви и превлачење посуђа, али је због негативних последица временом забрањено. Олово се користи и у војној индустрији, индустрији боја, за израду оловних акомулатора, за заштиту од рендгенског и радиоактивног зрачења.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]