Олово
За остала значења, види Олово (разврставање).
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Олово, Пб, 82 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| рипадност скупу | слабих метала | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | ИВА, 6 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 11340 кг/м3, 1,5 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | плавичастобела  | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 207,2 у | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 180 (154) пм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 147 пм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | 202 пм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Xе]4ф145д106с26п2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| е- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 32, 18, 4 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони бројеви | 4, 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | средње базни | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | регуларна зидно центрирана | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 600,61 К (327,46 °Ц) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 2022 К (1749 °Ц) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 18,26×10-3 м3/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 177,7 кЈ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 4,799 кЈ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 4,21×10-7 Па (600 К) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 1260 м/с (293,15К) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 2,33 (Паулинг) 1,55 (Алред) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 129 Ј/(кг*К) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 4,81×106 С/м | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 35,9 W/(м*К) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 715,6 кЈ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 1450,5 кЈ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 3081,5 кЈ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 4083 кЈ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| V енергија јонизације | 6640 кЈ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Тамо где другачије није назначено, |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница:
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
У природи се олово најчешће јавља у виду сулфида, ПбС, као руда галенит. Пржењем се руде преводи у оксид чијом редукцијом настаје сирово олово. Сирово олово садржи: бакар, антимон, арсен, бизмут, цинк, сумпор, калај, сребро и злато. Пречишћавањем сировог олова (најчешће електролитичким путем) добија се чисто олово плавичастобеле боје, само на свежем пресеку је металног сјаја, но брзо потамни од створеног слоја оксида и базног олово(II) карбоната Пб(ОХ)2*2ПбЦО3, који га штите од даље оксидације. То је мек метал, велике густине и ниске температуре топљења.
Олово се у дестилованој води не раствара, док се раствара у киселинама са оксидационим дејством нпр. азотна киселина. При дејству разблажене сумпорне киселине ствара се заштитни слој олово- сулфата ПбСО4 те растварање престаје. Алкалије не делују на олово. На ваздуху се фино спрашено олово тзв. пирофорно олово пали само од себе.
Олово (II) оксид се користи за глазирање керамичких производа, за израду минијума, као жута боја у сликарству. Олово се користи за израду лимова, канализационих цеви уколико воде нису киселе; њиме се облажу електрични каблови. Некад се користило и за водоводне цеви и превлачење посуђа, али је због негативних последица временом забрањено. Олово се користи и у војној индустрији, индустрији боја, за израду оловних акомулатора, за заштиту од рендгенског и радиоактивног зрачења.
