31. 3.

31. март/ожујак (31. 3.) је 90. дан године по грегоријанском календару (91. у пријеступној години). До краја године има још 275 дана.

• 614. — Авари и Славени продиру на источну обалу Јадрана, те заузимају, пљачкају и разарају Салону, пријестолницу тадашње бизантске провинције Далмације; преживјели становници Салоне се склањају иза зидина оближње Диоклецијанове палаче, основавши тако насеље које ће послије бити познато као Сплит. ^[1].
• 1282. — лУ побуни Сицилијанаца против француске власти познатој под називом "Сицилијанска вечерња" побијени сви Французи на острву. Устанак организован под геслом "Смрт Француској од Италије". Према легенди, од почетних слова тог гесла касније настало "мафија".
• 1492. — Краљ Фернандо V Католички дао Јеврејима три месеца да пређу у римокатоличку веру или напусте Шпанију.
• 1496. — Папа Александар VI са Светим Римским Царством, Шпанијом, Венецијом и Миланом формирао Свету лигу за борбу против Турака.
• 1854. — Јапан са САД потписао уговор о отварању лука Шимода и Хакодате за америчке трговце. То је био први споразум о отварању јапанских лука за трговину са иностранством.
• 1889. — Отворен Ајфелов торањ, тада највиша грађевина у свијету. Челична конструкција висока 300 метара постала једно од главних знаменитости Париза.
• 1892. — Србија међу првима у Европи донела закон о помагању спорта ван школа. Гимнастика као обавезан предмет у школама у Србији уведена законом из 1883.
• 1917. — Данске Западне Индије постале су Америчка Дјевичанска острва након што су Сједињене Државе платиле Данској 25 милиона УС$ за те карипске отоке.
• 1948. — Конгрес САД усвојио Маршалов план.
• 1959. — После неуспешне противкинеске побуне у Ласи, далај лама побегао у Индију, где је добио политички азил.
• 1971. — Амерички поручник Вилијам Кели осуђен на доживотни затвор због масакра цивила током Вијетнамског рата у селу Ми Лај, у марту 1968.
• 1979. — Британски разарач "Лондон" испловио из луке у Ла Валети, чиме су окончане војне везе Велике Британије и Малте, успостављене 181. годину раније.
• 1983. — У земљотресу који је разорио колумбијски град Попајан погинуло најмање 500 људи, а 3.000 осало без домова.
• 1986. — Мексички авион "боинг 727", на линији град Мексико-Лос Анђелес, срушио се у планинама централног Мексика. Погинуло свих 166 путника и чланова посаде.
• 1991. —.
  • Рат у Хрватској: На Плитвичким језерима избија први значајнији оружани сукоб хрватске полиције и побуњених Срба познатији под називом Крвави Ускрс на Плитвицама.
  • Прве вишепартијске изборе у Албанији добили комунисти, опозиција победила у Тирани и осталим већим градовима.
• 1992. — Посетом председника Израела Херцога шпанском краљу Хуану Карлосу обележена 500. годишњица прогона Јевреја из Шпаније.
• 1993. — Савет безбедности Уједињених нација донео, први пут од почетка босанског рата, одлуку којом је овластио НАТО да употреби војну силу против прекршилаца у зони забрањених летова над Босном.
• 1994. — Израел и Палестинска осободилачка организација потписали споразум о међународним посматрачима у граду Хеброну на Западној обали, чиме је Израел први пут пристао на међународно присуство на окупираним територијама откад их је заузео у рату 1967.
• 2001. — У Холандији четири пара хомосексуалаца склопила брак на основу закона који је донела Влада.
• 2002. — У ресторану у Хаифи, лучком граду на северу Израела, бомбаш-самоубица усмртио више од 15 особа, 44 ранио.
• 2003. —.
  • Хашки трибунал осудио Младена Налетилића и Винка Мартиновића на 20 и 18 година затвора због прогона муслиманског становништва у Мостару 1993.
  • Близу Поточара у Републици Српској сахрањено првих 600 жртава сребреничког масакра 1995. Сахрани присуствовало око 10.000 Муслимана.
• 2004. —.
  • Хашки трибунал осудио босанског Србина Дарка Мрђу, који је раније признао кривицу, на 17 година затвора због убиства око 200 муслиманских заробљеника на планини Влашић, у августу 1992.
  • САД одлучиле да "замрзну" финансијску помоћ Србији због недовољне сарадње Београда с Хашким трибуналом.
• 2006. — Уставни суд БиХ утврдио је да грб и застава Федерације и застава, грб и химна Републике Српске нису у складу с Уставом Босне и Херцеговине, јер крше Међународну конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације.

.

• 1596. — Ренé Десцартес, француски филозоф, физичар, математичар и утемељитељ аналитичке геометрије († 1650.).
• 1601. — Јаков Микаља, хрватски језикословац († 1654.).
• 1732. — Јосепх Хаyдн, аустријски складатељ и диригент († 1809.).
• 1809. — Николај Васиљевич Гогољ, руски књижевник († 1852.).
• 1866. — Áрпáд вон Деген, мађарски биолог и ботаничар († 1934.).
• 1872. — Сергеј Дјагиљев, руски балетски импресарио.
• 1890. — Wиллиам Лаwренце Брагг, енглески физичар.
• 1904. — Ђорђе Андрејевић Кун, српски сликар и графичар. († 1964.).
• 1914. — Оцтавио Паз, мексички књижевник.
• 1934. — Рицхард Цхамберлаин, амерички глумац.
• 1948. — Ал Горе, амерички политичар.
• 1962. — Олли Рехн, фински политичар.
• 1964. — Олександр Турчинов, украјински политичар, редатељ, економист и пети (привремени) Предсједник Украјине.
• 1968. — Цéсар Сампаио, бразилски ногометни репрезентативац.
• 1970. — Аленка Братушек, словеначка политичарка и премијер Словеније.
• 1971. — Еwан МцГрегор, шкотски глумац.
• 1972. — Алејандро Аменáбар, шпански редитељ.
• 1972. — Фацундо Арана, аргентински глумац.
• 1976. — Цолин Фаррелл, ирски глумац.
• 1986. — Пауло Мацхадо, португалски ногометаш.
• 1986. — Милош Никић, српски одбојкаш.

.

• 1547. — Франсоа I, француски краљ.
• 1727. — Исаац Неwтон, енглески физичар (* 1643.).
• 1814. — Џоно Растић, хрватски пјесник (* 1755.).
• 1837. — Јохн Цонстабле, британски умјетник (* 1776.).
• 1855. — Цхарлотте Бронтë, британска књижевница.
• 1869. — Аллан Кардец, француски писац и окултист, оснивач спиритизма. (* 1804.)
• 1917. — Емил Адолф вон Бехринг, њемачки лијечник и имунолог (* 1854.).
• 1943. — Фрањо Фанцев, хрватски књижевник и повјесничар (* 1882.).
• 1945. — Ана Франк, њемица жидовског подријетла, жртва нацистичког режима (* 1929.).
• 1961. — Паул Ландоwски, француски кипар, пољског подријетла (* 1875.).
• 1980. — Јессе Оwенс, амерички атлетичар (* 1913.).
• 1996. — Дарио Беллезза, италијански песник и писац
• 2016. — Имре Кертéсз, мађарски књижевник и нобеловац (* 1929.).
• 2016. — Ханс-Диетрицх Генсцхер, њемачки политичар, министар вањски послова (* 1927.).
• 2017. — Гилберт Бакер, амерички умјетник (* 1951.).

.

• Српска православна црква слави:.
  • Светог Кирила - архиепископа јерусалимског.
  • Анина чудотворца

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар

31. 3. на Wикимедијиној остави