2006
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Миленијум: | 3. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 20. вијек – 21. вијек – 22. вијек |
Деценија: | 1970-е 1980-е 1990-е – 2000-е – 2010-е 2020-е 2030-е |
Године: | 2003 2004 2005 – 2006 – 2007 2008 2009 |
Грегоријански | 2006. (MMVI) |
Аб урбе цондита | 2759. |
Исламски | 1426–1427. |
Ирански | 1384–1385. |
Хебрејски | 5766–5767. |
Бизантски | 7514–7515. |
Коптски | 1722–1723. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 2061–2062. |
• Схака Самват | 1928–1929. |
• Кали Yуга | 5107–5108. |
Кинески | |
• Континуално | 4642–4643. |
• 60 година | Yанг Ватра Пас (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 12006. |
Подробније: Календарска ера |
Година 2006 (MMVI) била је редовна година која почиње у недјељу.
- Међународна година пустиња и дезертификације
- Међународна година Аспергеровог синдрома
- Мозартова година (250 година од рођења)
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ
[уреди | уреди извор]- 1. 1. - Гасни спор Русије и Украјине: Русија прекинула довод гаса (решено 4. 1. прелиминарним договором).
- 1. 1. - У БиХ покренут нови порески систем са ПДВ-ом.
- 2. 1. - Петнаест погинулих у урушавању крова услијед тежине снијега на клизалишту у Баварској
- 2. 1. - Експлозија у руднику у америчкој савезној држави Западној Виргинији. Сљедећег дана пронађено је дванаест погинулих рудара.
- 4. 1. - Израелски премијер Ариел Схарон доживео тежак мождани удар и пао у вишегодишњу кому (умро 2014).
- 5. 1. - У рушењу хотела у Меки погинуло 76 хаџија.
- 11. 1. - У Београду ухапшени Дејан Симић, вицегувернер НБС, и Владимир Заграђанин, функционер СПС, под оптужбом за примање мита од 100.000 еура (афера "Кофер"; 2010. ослобођени оптужбе).
- 12. 1. - У стампеду у Саудијској Арабији приликом Каменовања ђавола погинула су 362 муслиманска ходочасника.
- 12. 1. - Из затвора у Турској пуштен Мехмет Али Аğца, атентатор који је 1981. покушао убити папу Ивана Павла II. (убрзо враћен у затвор због осуда за ранија дела).
- 15. 1. - Мицхелле Бацхелет постаје првом предсједницом Чилеа.
- 15. 1. - Ухапшена тројица принудних управника Мобтела, сутрадан кривична пријава против Сретена Карића и искључен предајник БК ТВ на "Београђанци".
- 16. 1. - Капсула са НАСА-ине свемирске летјелице Стардуст донијела прве узорке с комета на Земљу.
- 19. 1. - НАСА лансирала сонду Неw Хоризонс, најбржу до сада свемирску летелицу, на пут за Плутон (стиже 2015).
- 19. 1. - У паду словачког војног авиона Антонов Ан-24 у Мађарској на лету са Косова и Метохије 42 мртвих.
- 23. 1. - У Црној Гори, у месту Биоче, након излијетања путничког влака с трачница погинуло 39 људи.
- 23. 1. - У Канади либерали на парламентарним изборима поражени од стране Степхена Харпера и његове Конзервативне странке - Харпер ће бити премијер до 2015.
- 24. 1. - Талас хладноће у Европи 2006.: у Београду највиша дневна температура -7,9 °Ц.
- 25. 1. - На палестинским скупштинским изборима побеђује Хамасова листа Промена и реформа - Израел и Квартет (САД, Русија, УН и ЕУ) на ово одговарају условљавањем помоћи одн. санкцијама.
- 26. 1. - 5. 2. - Одржавало се Еуропско рукометно првенство у Швицарској: Хрватска 4., Србија и Црна Гора 9.
- 26. 1. - У Приштини сахрањен председник Косова Ибрахим Ругова (умро 21. 1.).
- 27. 1. - Снажан подводни потрес магнитуде 7.7 погодио је источну обалу Индонезије.
- 28. 1. - 66 особа је погинуло након што се под тежином снијега и леда урушио кров изложбене хале у граду Катоwице у јужној Пољској.
- 29. 1. - Сабах Ал-Ахмад Ал-Јабер Ал-Сабах је нови емир Кувајта (до 2020).
- 31. 1. - Веће Европске уније у Бриселу именовало Кристијана Шварц-Шилинга за специјалног представника Европске уније за Босну и Херцеговину.
- 31. 1. - Криза између Данске и арапских земаља се наставља због објављених 12 цртежа Мухамеда.
- сијечањ - У Хрватској афера "Камен Инград" - презадужена фирма неовлашћено експлоатирала минералне сировине у парку природе Папук.
Фебруар/Вељача
[уреди | уреди извор]- 3. 2. - Египатски трајект Ал-Салам Боццаццио 98 потонуо је у Црвеном мору. У несрећи је погинуло између 950 и 1.000 људи.
- 3. 2. - На суду Босне и Херцеговине почело прво суђење за геноцид у босанскохерцеговачком правосуђу. Једанаест је оптужених за злочине који су се десили у Сребреници и Кравицама.
- 4. 2. - Неколико хиљада људи, огорчени због објављивања карикатура Мухамеда у Данским новинама, спалили су амбасаде Данске и Норвешке у Дамаску, Сирији.
- 5. 2. - Иран одлучио да тимовима ИАА забрани приступ својим нуклеарним постројењима.
- 6. 2. - Позитивна одлука ММФ о завршетку 3-годишњег споразума са СЦГ (937 милиона долара).
- 8. 2. - Председник Хрватског сабора Владимир Шекс је данас, у име Сабора, изразио осуду и жаљење због чињенице да је "Национал" објавио карикатуре посланика Мухамеда.
- 8. 2. - У Сарајеву око хиљаду грађана протестовало против карикатура посланика Мухамеда објављених у европским листовима.
- 9. 2. - Маоисти-наксалити напали индијски руднички комплекс Баиладила, убили 8 чувара и однели 14-20 тона експлозива.
![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7e/JanicaKostelic.jpg/150px-JanicaKostelic.jpg)
- 10. - 20. 2. - Зимске олимпијске игре у Торину, три медаље за Хрватску: Јаница Костелић златна и сребрна, Ивица Костелић сребрна.
- 10. 2. - Фатмир Сејдиу изабран је за новог председника Косова (до 2010).
- 10. 2. - Весна Шкаре-Ожболт смијењена с мјеста министрице правосуђа Хрватске, постављена Ана Ловрин.
- 12. 2. - Скандал након објављивања снимка премлаћивања младих Ирачана од стране британских војника код Басре 2004.
- 14. 2. - Милорад Улемек, Звездан Јовановић и Душан Крсмановић присуствују увиђају на месту Ђинђићевог убиства.
- 16. 2. - На Зимским олимпијским играма у Торину Јаница Костелић постаје најуспјешнија алпска скијашица свих времена.
- 16. 2. - Европски парламент усвојио резолуцију о Босни и Херцеговини у којој се релевантни босански политичари позивају да наставе провођење реформи и модифицирање Дејтонског споразума у корист изградње функционалне државе.
- 17. 2. - У Хрватској забележен први случај крављег лудила.
- 17. 2. - Србији дат рок до краја фебруара да изручи Ратка Младића Хашком трибуналу.
- 17. 2. - Одрон земљишта у Филипинима 2006.: званично 1.126 мртвих.
- 18. 2. - МУП Србије поднео је кривичну пријаву Окружном тужилаштву против Богољуба Карића
- 18. 2. - Босански филм "Грбавица" добио главну награду Златни медвјед на Берлинском филмском фестивалу.
- 20. 2. - У Бечу почели преговори српских и косовских власти о будућем статусу Косова.
- 20. 2. - БиХ добија Председништво које чине председник и два потпредседника, с ротацијом на челу ове институције сваких 18 месеци
- 20. 2. - Испитивањима на Ветеринарском факултету у Сарајеву данас је и службено потврђено постојање типа Х5 вируса птичије грипе код лабудова довезених са Малог пливског језера код Јајца.
- 21. 2. - Тањуг и Срна извештавају о хапшењу Ратка Младића, али то се није догодило.
- 22. 2. - У ирачком граду Самари дигнута у зрак купола џамије Ал Аскари - једне од највећих шијитских светишта, након чега су широм Ирака почели вјерски сукоби између сунита и шијита.
- 27. 2. - Пред Међународним судом правде у Хагу почела расправа по тужби БиХ против Србије и Црне Горе за агресију и геноцид.
![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/Milorad_Dodik_%282011-06-06%29_%28cropped%29.jpg/150px-Milorad_Dodik_%282011-06-06%29_%28cropped%29.jpg)
- 28. 2. - Милорад Додик по други пут премијер Републике Српске (до 2010).
- 28. 2. - У Црној Гори постигнут је споразум да се референдум о одвајању од Србије одржи 21. маја 2006.
Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 5. 3. - Милан Бабић, лидер РСК, извршио самоубојство у својој ћелији у Хаашком трибуналу.
- 5. 3. - 78. додјела Осцара: по три награде су добили Црасх (најбољи филм) од осам номинација, Брокебацк Моунтаин од осам, Мемоирс оф а Геисха од ше��т и Кинг Конг од четири.
- 6. 3. - Владика врањски Пахомије Гачић ослобођен оптужбе за противприродни блуд над малолетним дечацима.
- 9. 3. - Птичји грип: Лабуд код Бачког Моноштора (близу Сомбора) био заражен смртоносним вирусом Х5Н1.
- 9. 3. - Од стране опћинског суда у Бања Луци осуђен ратни злочинац Миланко Вујановић за ратне злочине почињене над цивилним становништвом у мјесту Благај Ријека, Босански Нови.
- 9. 3. - Еуримаге, фондација за подршку кинематографске копродукције Вијећа Европе, изразила је у четвртак забринутост због забране емитирања босанскохерцеговачког филма "Грбавица" на територији Републике Српске.
- 10. 3. - Агим Чеку је нови премијер Косова и Метохије (до 2010).
- 10. 3. - Марс Рецоннаиссанце Орбитер ушао у орбиту Марса.
![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ea/Milosevic_funeral.jpg/250px-Milosevic_funeral.jpg)
- 11. 3. - Бивши предсједник Србије и Савезне Републике Југославије, Слободан Милошевић, умро у притвору Хаашког трибунала - у Београд допремљен 15. марта, изложен у Музеју "25. мај" 16., у Пожаревцу сахрањен 18. марта.
- 11. 3. - Састав Но нејм победио на Европесми-Еуропјесми 2006. са песмом "Моја љубави" (испред Фламингоса и Луиса) након изражено подељеног гласања жирија. "Хаос" у Сава центру.
- 15. 3. - Одлуком Хашког суда бивши команданти Армије БиХ Енвер Хаџихасановић и Амир Кубура, првостепеном су пресудом осуђени на 5 односно 2,5 године затвора. Њих је трибунал оптужио за ратне злочине над хрватским и српским цивилима у средњој Босни од 1993. до 1995. У казну ће бити урачунато вријеме проводено у притвору, у складу с тиме Кубури за мјесец дана истиче пуна казна.
- 17. 3. - Данас бит ће одржана прва техничка рунда преговора између Босне и Херцеговине и Европске уније о Споразуму о стабилизирању и придруживању у Сарајеву. Тема је слободна трговина.
- 18. 3. - Разговори лидера седам бх. политичких странака резултирали су договором о промјенама Устава Босне и Херцеговине. Странке су данас усагласиле и једино преостало питање које се односило на начин избора кандидата за бх. предсједништво.
- 18. 3. - Омладински протести у Француској против новог радног уговора: масовно окупљање у Паризу након којег група хулигана изазива нереде (протести трају од фебруара до априла).
- 19. 3. - Александар Лукашенко великом већином добио нови мандат председника Бјелорусије - на протестима опозиције ухапшено неколико стотина људи.
- 20. 3. - Србија и Црна Гора се званично повукла са Песме Евровизије 2006.
- 21. 3. - Слањем прве поруке започео рад на пројекту Тwиттер, радна верзија лансирана у јулу/српњу.
- 22. 3. - Југозападну Србију погодио земљотрес јачине 4,5 степени Рихтерове скале
- 22. 3. - Поплаве, клизишта и одрони угрожавају бројна насеља и путеве у Ср��ији. На територији општине Трстеник проглашено је стање елементарне непогоде (најтежа ситуација на подручју Богдања). Иначе, данас је Свјетски дан заштите вода.
- 23. 3. - Објављен аматерски снимак како четири члана ДПС-а покушавају да поткупе једног гласача да на референдуму гласа за независност Црне Горе.
- 23. 3. - Ријека Босна излила се у центру Маглаја. Киша која без престанка пада од јучер, сваког сата подиже такођер ниво воде у акумулацији језера Модрац. Из Кантоналне управе најављују и могућност евакуације становништва у опћинама Лукавац, Грачаница и Добој-Исток. Стање се погоршало и уз ријеку Спречу.
- 26. 3. - Парламентарни избори у Украјини, највише гласова за Партију региона Виктора Јануковича, велики скок за Блок Јулије Тимошенко.
- 28. 3. - На парламентарним изборима у Израелу највише гласова добила странка Кадима на челу с Ехудом Олмертом.
- 29. 3. - Потпуна помрчина Сунца, видљива у Бразилу, средњем Атлантику, Африци (на линија Гана - СЗ Египат), Турској, Грузији, Русији, Казахстану и Монголији. Из Хрватске и Србије је била видљива дјеломична помрчина Сунца.
- 30. 3. - Железнице Србије пустиле у саобраћај десет половних возова из Шведске, министар Велимир Илић признаје неке пропусте.
- 31. 3. - Уставни суд БиХ утврдио је да грб и застава ФБиХ као и грб и химна Републике Српске нису у складу с Уставом Босне и Херцеговине.
Април/Травањ
[уреди | уреди извор]- 6. 4. - Случај Холмец: Словенија одбацила оптужбе за ратне злочине 1991. године на граничном прелазу Холмец према Аустрији, након што је објављен снимак у којем словеначки војници наводно убијају војнике ЈНА који су се предали.
- 10. 4. - У Италији коалиција десног центра на челу с премијером Силвијем Берлусцонијем изгубила парламентарне изборе од коалиције лијевог центра на челу с Романом Продијем (премијер до 2008).
- 11. 4. - Венус Еxпресс ушао у орбиту Венере.
- 11. 4. - Ирански нуклеарни програм: председник Махмоуд Ахмадинејад објавио да је у земљи произведено неколико грама обогаћеног уранија.
- 12. 4. - Ниво Дунава код Земунског кеја достиже рекордних 760 цм. Приобаље је поплављено а вода је стигла до саме ивице кеја. У Београду је данас пало 35 литара кише по метру квадратном.
- 12. 4. - Ухапшен Горан Кљајевић, председник Трговинског суда (и брат Марка Кљајевића, председника судског већа у процесу за Ђинђићево убиство), означен као један од организатора "стечајне мафије" (ухапшено још неколико особа). Расписана потерница за Слободаном Радуловићем, бившим директором C маркета.
- 14. 4. - Почели археолошки радови на брду Височица код Високог за које се сматра да крије прву Босанску пирамиду Сунца - бх. археолози траже неколико дана касније да се пониште дозволе за ово.
- 17. 4. - Скупштина Србије усвојила Закон о рехабилитацији који се односи на политичке и идеолошке жртве од 6. априла 1941 (ступио на снагу 25. 4.).
- 20. 4. - РРА издала националне дозволе за емитовање у Србији: ТВ Пинк, ТВ Фокс, ТВ Б92, ТВ Авала и једну заједничку за Хаппy ТВ/ТВ Кошава.
- 23. 4. - Други круг избора у Мађарској: највише гласова за владајуће социјалисте Ференца Гyурцсанyа.
- 25. 4. - Тужилаштво за ратне злочине Србије је подигло оптужницу против осам особа за Масакр у Сувој Реци на Космету 1999.
- 25. 4. - Откривена нова масовна гробница у Поточарима, стотињак метара удаљености од Меморијалног центра.
- 26. 4. - Априлски пакет уставних промјена: посланици Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине пропустили усвојити предвиђене измјене Устава БиХ - недостајала два гласа.
- 26. 4. - У Хагу почело суђење Јадранку Прлићу, бившем премијеру Херцег-Босне.
- 26. 4. - По одлуци РРА угашени предајници београдске БК телевизије, убрзо престаје и емитовање преко кабла.
- травањ - У Хрватској избила афера Бродосплит - штетни уговори о градњи танкера за њемачког бродовласника.
Мај/Свибањ
[уреди | уреди извор]- 1. 5. - боливијски предсједник Ево Моралес прогласио национализацију налазишта земног плина.
- 2. 5. - Јасна Шекарић освојила златну медаљу на Светском купу у Бразилу (малокалибарски пиштољ).
- 3. 5. - Европска комисија је одложила преговоре о приближавању СЦГ ЕУ због изостанка предаје Младића Хашком трибуналу. Дел Понте рекла је да се пре 10 дана знало где је Младић; Мирољуб Лабус поднео оставку због прекида преговора.
- 5. 5. - Угашен Трећи канал РТС.
- 8. 5.? - Завршена реконструкција Немањине улице у Београду.
- 10. 5. - Бранимиру Главашу укинут заступнички имунитет за случај "гаража" [1]
- 11. 5. - Патријарх Павле поручио у писму председнику Маровићу да није у могућности да га прими и недвосмислено се заложио за очување државне заједнице Србије и Црне Горе.
- 15. 5. - Гиоргио Наполитано постаје предсједником Италије (до 2015).
- 17. 5. - ФЦ Барцелона је освојила ногометну Лигу првака побједивши у финалној утакмици Арсенал ФЦ резултатом 2:1.
- 18 - 20. 5. - Еуросонг 2006 у Атини: победио Лорди из Финске, Хари Мата Хари из БиХ 3. ("Лејла"), Северина из Хрватске 12. ("Моја штикла").
- 21. 5. -
Одржан Референдум о независности Црне Горе - 55,5% је "за" (било потребно 55%).
- 26. 5. - Душан Ковачевић, амбасадор СЦГ у Португалу, подржао позив принца Александра Карађорђевића да се у Србији успостави парламентарна монархија
- 26. 5. - Драгоје Пауновић осуђен од стране Уставног суда Босне и Херцеговине на 20 година затвора за злочин против човјечности почињен на територији опћине Рогатица у 1992. години.
- 27. 5. - У Србији ухапшено 25 особа оптужених за злоупотребе на наплатним рампама на ауто-путу Београд-Ниш ("друмска мафија").
- 27. 5. - Земљотрес на Јави, 5.782 мртвих.
- 28. 5. - Почетак вишегодишње ерупције блатног вулкана код Сидоарџа на источној Јави у Индонезији.
- 28. 5. - Нафтовод Баку-Тбилиси-Џејхан, дужине 1774 км - прва нафта стигла из Азербејџана у турску средоземну луку Џејхан.
- 29. 5. - Експлозија у војној фабрици у Баричу, погинула три радника.
- 31. 5. - У Црној Гори потврђено да је за независност гласало преко 55% изашлих гласача, Влада Републике Србије констатовала да Србија постаје следбеник ДЗ СЦГ.
Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/64/Flag_of_Montenegro.svg/180px-Flag_of_Montenegro.svg.png)
![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Flag_of_Serbia.svg/180px-Flag_of_Serbia.svg.png)
- мај/јун - Протести против НАТО-а у Феодосији на Криму, након доласка америчког војног особља ради вежбе Сеа Бреезе 2006 заказане за јул.
- 3. 6. - Црна Гора свечано прогласила независност, након 88 година у ширим тј. савезним државама.
- 3. 6. - Убијен Зоран Вукојевић, заштићени сведок на суђењу "Земунском клану" (Сретко Калинић признао 2010).
- 5. 6. - Србија званично преузела надлежности бивше СЦГ (и постала независна). Застава Србије испред УН у Њујорку постављена 8. јуна.
- 6. 6. - Милорад Додик изјавио да је референдум у РС "могућност која може да се догоди у будућности".
- 6. 6. - Посланик СРС назвао рођаке министарке Дулић-Марковић усташама, посланици Г17 Плус напустили заседање.
- 7. 6. - У Ираку убијен Абу Мусаб ал-Заркави, јордански терориста и тамошњи вођа Ал Каиде.
- 9. 6. до 9. 7. - Свјетско првенство у ногомету - Њемачка 2006. - Италија 1, Хрватска 22, Србија и Црна Гора 32.
- 9. 6. - Српски тенисер Ненад Зимоњић је са Словенком Катарином Среботник освојио финале у мешовитом дублу на Ролан Гаросу.
- 14. 6. - Влада Србије одлучила да призна Црну Гору, црногорски држављани који живе у Србији могу постати и српски држављани.
- 16. 6. - Шефови држава ЕУ у Бриселу усвојили Декларацију о Западном Балкану.
- 17. 6. - Светлана Цеца Ражнатовић издаје албум "Идеално лоша" и промовише га на Ушћу у Београду пред 150.000 фанова.
- 18. 6. - На референдуму у Каталонији 75% бирача подржало нови статут који би је одредио као засебну нацију унутар Шпаније са широком самоуправом.
- 22. 6. - Стални савјет ОСЦЕ-а формално је потврдио да је Црна Гора постала 56. чланица те међународне организације.
- 25. 6. - Близу границе са Појасом Газе отет/заробљен израелски војник Гилад Схалит (размењен 2011).
- 27. 6. - Хашки трибунал осудио Насера Орића на две године затвора и пустио га на слободу.
- 28. 6. - Црна Гора постала 192. чланица УН.
- 28. 6. - Започела израелска војна операција Летње кише против Хамаса у Појасу Газе (траје до новембра).
- 28. 6. - САД повукле снаге с Исланда - распуштене Ицеланд Дефенсе Форце.
Јул/Српањ
[уреди | уреди извор]- 1. 7. - Почео саобраћај на жељезничкој прузи Qингзанг, везом Тибета са остатком НР Кине.
- 2. 7. - На предсједничким изборима у Мексику службено побиједио Фелипе Цалдерон, што је изазвало вишемјесечне протесте.
- 3. 7. - Почела побуна затвореника у београдском Централном затвору, одбијају храну, неки су зашили усне.
- 4. 7. - У трећем колу на трећем гренд слем турниру у години, на Вимблдону, српска тенисерка Јелена Јанковић победила актуелну шампионку Венус Вилијамс.
- 6. 7. - После 44 године отворен за промет хималајски превој Натху Ла између Индије и Кине.
- 8. 7. - Ненад Зимоњић и Фабрис Санторо заузели друго место у мушком дублу на овогодишњем Вимблдону.
- 9. 7. - Побједник Свјетског првенства у фудбалу постала репрезентација Италије.
- 12. 7. - Израелско-либанонски рат 2006. почео након што је Хезболлах отео двојицу израелских војника (траје до 14. коловоза).
![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/51/Twitter_logo.svg/150px-Twitter_logo.svg.png)
- 15. 7. - Покренут Тwиттер.
- јул - Врући талас у Европи 2006.: најтоплији забележени месец у неколико земаља западне и средње Европе; слично и у САД.
- 21. 7. - Хавијер Клементе постао нови селектор српске фудбалске репрезентације (до 2007).
- 22. 7. - Српскохрватска Wикипедија има 5.000 чланака.
- 23. 7. - Зграда раније Савезне скупштине припала Народној скупштини Србије.
- 23. 7. -
Завршено Европско кошаркашко првенство за млађе од 20 у Измиру: Србија и Црна Гора 1, Хрватска 5. Последње извођење "Хеј Словени"?
- 23. 7. - Новак Ђоковић освојио у Амерсфоорту прву АТП титулу (Дутцх Опен), чиме је обезбедио улазак међу првих 30 играча света.
- 24. 7. - Бечки преговори о Косову: састанак председникâ Тадића и Сејдиуа и премијерâ Коштунице и Чекуа.
- 30. 7. - Масакр у Кани: израелски ваздушни напад у јужном Либану доводи до 28 мртвих цивила, укључујући 16 деце, и 13 несталих.
- 31. 7. - Кубански предсједник Фидел Цастро из здравствених разлога пренио своје овласти на брата Раула.
- 31. 7. - Србијанског мобилног оператера "Моби 63" купио норвешки Теленор за 1,513 милијарди еура (→ Теленор Србија).
Август/Аугуст/Коловоз
[уреди | уреди извор]- 4. 8. - Виктор Јанукович нови украјински премијер (до децембра 2007).
- 12. 8. - Оливера Јевтић освојила је сребрну медаљу у маратону на Европском првенству у атлетици у Гетеборгу - прва медаља за самосталну Србију.
- 14. 8. - Примирјем завршен Израелско-либанонски сукоб.
- 19. 8. до 3. 9. - У Јапану одржано Свјетско првенство у кошарци (Србија и Црна Гора изгубила од Шпаније у 1/16 финала).
- 21. 8. - Српска тенисерка Ана Ивановић освојила први Тиер 1 турнир (други ВТА турнир у каријери) у Монтреалу победивши у финалу Мартину Хингис резултатом 2:0 (6:2, 6:3).
- 23. 8. - Натасха Кампусцх побјегла је од отмичара, Wолфганга Приклопила, након што је држана у затвореништву дуже од осам година.
- 24. 8. - Планета Плутон деградирана у патуљасту планету.
- 26. 8. - Бачена бомба у кафић "Долче вита" у северној Косовској Митровици, 9 повређених.
- 28. 8. - Марко Кљајевић, председавајући судског већа на суђењу за Ђинђићево убиство, затражио да буде разрешен судијске дужности (наслеђује га Ната Месаровић 6. 9.).
- 28. 8. - Сукоб ирачке војске и шиитске милиције Муктаде ел Садра у граду Диванија - погинуло 50 побуњеника и 23 војника.
- 30. 8. - Немачки часопис Тхеатер хеуте прогласио је драмску списатељицу Биљану Србљановић најбољим иностраним писцем у сезони 2005/06.
Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7a/Zagrebtower_2011-may.jpg/200px-Zagrebtower_2011-may.jpg)
- 1. 9. - Јоацхим Рüцкер је нови шеф УНМИК-а (до јуна 2008).
- 1. 9. - Нови власници Вечерњих новости, највећи међу њима је аустријска фирма "Ардос Холдинг ГмбХ" (иза које наводно стоји Милан Беко [2]).
- 4. 9. - Природњак Стив Ирвин погинуо од убода раже.
- 10. 9. -
Ватерполо репрезентација Србије освојила је на Ташмајдану титулу шампиона Европе победивши репрезентацију Мађарске са 9:8 (2:4, 4:1, 2:3, 1:0), Хрватска 7.
- 10. 9. -
Коалиција ДПС-СДП освојила апсолутну већину на парламентарним изборима у Црној Гори.
- 10. 9. - Пуцњава на локалним изборима у Новом Пазару, убијен један кандидат.
- 11. 9. - Георге Тупоу V је нови краљ Тонге (до 2012.).
- 15. 9. - Почела прва сезона Великог Брата у Србији у којој се прославио Мики Ђуричић.
- 17. 9. - Србијанска ТВ Авала почиње да емитује програм (угашена 2012.).
- 18. 9. - У демонстрацијама у Будимпешти повређено је 200 људи. Повод је снимак у коме премијер Ференц Ђурчањ признаје да је лагао.
- 18. 9. - Председник Скупштине Косова и Метохије Кољ Бериша прети побуном ако не дође до независности Косова и Метохије.
- 18. 9. - Први број бесплатних дневних новина "24 сата" у Србији.
- 19. 9. - Војска у Тајланду извршила државни удар док се премијер Таксин Шинаватра налазио на самиту УН у Њујорку.
- 19. 9. - У Клини четворо Срба повређено од бомбе убачене у стан.
- 20. 9. - Савет Европе припремио нацрт резолуције у којој се предлаже тзв. „условна независност“ за Косово и Метохију.
- 26. 9. - Двословна скраћеница за Србију је "РС", трословна "СРБ".
- 26. 9. - У Бањалуци потписан Споразум о успостављању специјалних и паралелних односа између Србије и Републике Српске (Тадић и Коштуница с једне те Чавић и Додик с друге стране).
- 27. 9. - Хашки трибунал прогласио Момчила Крајишника кривим за ратне злочине у БиХ и осудио на 27 година затвора, али га је ослободио оптужбе за геноцид (касније смањено на 20 година, пуштен 2013).
- 29. 9. - Основана Специјална бригада Војске Србије.
- 29. 9. - Гол Транспортес Аéреос Флигхт 1907, судар путничког и пословног авиона изнад Бразила, 154 мртвих, сви са путничког авиона.
- 30. 9. - Скупштина Србије усвојила предлог новог устава који треба бити потврђен на референдуму крајем октобра.
Октобар/Листопад
[уреди | уреди извор]- 1. 10. -
У Босни и Херцеговини одржани општи избори. Нови чланови Председништва БиХ су Небојша Радмановић, Жељко Комшић и Харис Силајџић. У Републици Српској победила СНСД Милорада Додика, док су у Федерацији БиХ већину у парламенту освојиле странке СДА, Странка за БиХ и ХДЗ.
- 1. 10. - Чланови српске владе из Г17 Плус дали оставке, али остају док Скупштина то не констатује.
- 2. 10. - Човек нејасних мотива убио пет девојчица у амишкој школи у Пенсилванији.
- 4. 10. - Жељко Штурановић биће нови мандатар за састав владе Црне Горе.
- 5. 10. - Побуна у нишком затвору, шири се и на Митровачки и Пожаревачки затвор.
- 7. 10. - Убијена руска новинарка Ана Политковскаја.
- 9. 10. - Северна Кореја извршила прву пробу атомског оружја.
- 10. 10. - Млада фудбалска репрезентација Србије победила Шведску у гостима са 5:0 и обезбедила пролаз на ЕП 2007.
- 10. 10 - У мостарском насељу Јасеница погођена џамија ручним бацачем.
- 13. 10. - Бан Ки-Мун ће бити осми генерални секретар Уједињених нација.
- 14. 10. - На 18. свјетском првенству у каратеу, које се одржава у финском граду Тампереу, сениорска репрезентација БиХ освојила је друго мјесто.
- 14. 10. - Савет безбедности УН једногласно увео санкције Северној Кореји.
- 15. 10. - Владимир Крамник је први неоспорни светски шампион у шаху после 13 година, победивши Веселина Топалова са 6:6, 8½:7½ у "мечу уједињења".
- 17. 10. - Бх. туристичко-промотивни филм "Ењоy Лифе" ("Уживај живот у БиХ") освојио је прву награду на 9. међународном фестивалу туристичког филма СW ИТФ 2006 'ЦРО одржаном у Сплиту од 11. до 14. октобра.
- 17. 10. - Самит шефова држава југоисточне Европе у Карађорђеву.
- 19. 10. - У војном складишту на Карађорђевом брду код Параћина десила се серија снажних експлозија. Лакше повређено неколико грађана.
- 19. 10. - Емир Кустурица ће бити одликован највећим француским признањем из области културе, орденом Витеза уметности и књижевности.
- 23. 10. - На локалним изборима у Љубљани са 63 одсто гласова победио Зоран Јанковић.
- 24. 10. - НАСА-ина свемирска летјелица МЕССЕНГЕР по први пут је пролетела поред Венере на свом путу до Меркура.
- 28 - 29. 10. -
У Републици Србији се одржава дводневни референдум о предлогу новог устава (излазност 54,91 %, "за" је 53,04 %).
- 30. 10. - У Сарајеву представљен Т3, први алтернативни бх. телеком оператер.
Новембар/Студени
[уреди | уреди извор]- октобар-новембар - На Филозофском факултету у Београду организовани протести и блокада због школарина и нејасних критеријума за одређивање звања (мастера).
- 2. 11. - Александра Ковач добила МТВ европску музичку награду за најбоље регионално музичко дело.
- 5. 11. - Садам Хусеин осуђен на смрт.
- 5. 11. - Председнички и парламентарни избори у Никарагви, победа Даниела Ортеге и Сандиниста.
- 6. 11. - У Сарајеву дужност преузела 3 нова члана Предсједништва БиХ - Харис Силајџић, Небојша Радмановић и Жељко Комшић.
- 7. 11. - На редовним изборима за Конгрес САД амерички демократи од републиканаца преузели већину у Заступничком дому и Сенату.
- 7. 11. - У Хагу почело суђење Шешељу (предао се 2003.).
- 8. 11. -
Србија добила нови Устав, који у преамбули дефинира Косово као саставни дио земље.
- 9. 11. - Исламска заједница БиХ објавила проширену Резолуцију у којој се потврђује приврженост "традиционалном Исламу" и Исламу базираном на Ханефијском мезхебу, и то поводом дешавања у неким џамијама у Санџаку гдје је долазило до размимоилажења у начину извршавања исламских обавеза.
- 10. 11. - Након што је парламент усвојио Уставни закон о спровођењу Устава, председник Републике Србије, Борис Тадић, расписао парламентарне изборе у Србији за 21. јануар 2007.
- 10. 11. - Војислав Шешељ започео штрајк глађу у притвору Хашког трибунала.
- 12. 11. - Јужна Осетија се на референдуму изјаснила за независност од Грузије.
- 13. 11. - Челник СНСД-а Милорад Додик најавио организовање референдума о реформи полиције у БиХ.
- 14. 11. - Компаније Делта M из Србије и Агрокор из Хрватске објавиле стварање стратешког партнерства.
- 14. 11. - Суд БиХ осудио Радована Станковића на 16 година затвора за злочин против човјечности почињен на подручју Фоче у периоду од априла 1992. до фебруара 1993. године.
![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9c/Tower_centar_040408.jpg/180px-Tower_centar_040408.jpg)
- 16. 11. -
Светско првенство у одбојци за жене 2006. у Јапану: Русија 1, Бразил 2, Србија и Црна Гора 3.
- 17. 11. - У Панчеву појачано аерозагађење и концентрација бензена износи 16,3 μг/м³, а укупно редукованог сумпора 5,1 μг. Грађани протестују испред зграде Владе Србије.
- 17. 11. - Суд БиХ неправомоћно осудио бившег члана Предсједништва БиХ и предсједника ХДЗ-а Драгана Човића на пет година затвора због злоупотребе положаја министра финансија Федерације БиХ 2000. године.
- 21. 11. - Отворен Тоwер Центар Ријека.
- 21. 11. - У Либану убијен политичар Пиерре Амине Гемаyел, противник сиријског утицаја.
- 23. 11. - Бивши руски обавештајац Александар Литвиненко је умро у Универзитетској болници у Лондону, највероватније услед последица тровања.
- 23. 11. - Напад ауто-бомбама и гранатама на багдадски Садр Цитy у коме живе шиити, најмање 215 мртвих.
- 26. 11. - Битка код града Малакал у јужном Судану трајала је до 29. новембра, погинуло 150 људи, рањено 400.
- 29. 11. - НАТО на самиту у Риги одобрио улазак Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе у Партнерство за мир.
- 30. 11. - Жалбено веће Хашког трибунала осудило генерала ВРС Станислава Галића на доживотни затвор због гранатирања и опсаде Сарајева.
Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 2. 12. - Радикалски митинг подршке Војиславу Шешељу испред америчке амбасаде у Београду, око 25.000 присутних.
- 5. 12. - Телеком Србија дао најбољу понуду за куповину 65 одсто државног капитала Телекома Српске.
- 5. 12. - Војни удар на Фиџију (напетост између домаћих и индијских Фиџијанаца).
- 7 - 10. 12. -
Еуропско првенство у пливању у кратким базенима 2006. (Хелсинки): Милорад Чавић (СР) узео злато и сребро, Алексеј Пунински (ХР) злато.
- 8. 12. - Из Хага саопштено да је Војислав Шешељ прекинуо штрајк глађу.
- 10. 12. - Бивши чилеански председник Аугусто Пиноче умро је у болници у Сантјагу, у 91. години, након срчаног удара.
- 11. 12. - Мексички нарко рат почиње када председник Цалдерон пошаље војску против насиља у држави Мицхоацáн (до 2012. званично 60.000 мртвих и још није готово).
- 14. 12. - Босна и Херцеговина, Србија, те Црна Гора постале чланице НАТО програма Партнерство за мир.
- 14. 12. - Врховни суд Србије укинуо пресуду у случају "Овчара" - поновно суђење.
- 17. 12. - 78,4 динара за еуро (исто као у децембру 2004. и октобру 2000.).
- 19. 12. - На самиту премијера у Букурешту потписано проширење Средњеевропског споразума о слободној трговини (ЦЕФТА) - Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Унмик/Косово, Албанија и Молдова (од раније Хрватска, до 2013, и Македонија; Румунија и Бугарска излазе 1. 1.).
- 19. 12. - Суђење медицинским дјелатницима у Либији: палестински доктор и пет бугарских сестара поново осуђени на смрт.
- 20. 12. - Рат у Сомалији (2006-2009) почиње етиопском интервенцијом против Уније исламских судова.
- 20. 12. - Сукоб старог и новог братства светогорског манастира Есфигмен, седам повређених.
- 25. 12. - Тиме-ова Особа године: "Ти", тј. корисници интернета који му доприносе садржај.
- 26. 12. - У експлозији нафтовода у Нигерији погинуло 265 људи а на десетине је тешко повређено.
- 30. 12. - Погубљен бивши ирачки диктатор Садам Хусеин.
- 31. 12. - Србијанска телевизија "Фоx" почиње да емитује програм (од 2010. Прва српска телевизија).
Кроз годину
[уреди | уреди извор]Годишњице/Обљетнице
[уреди | уреди извор]- 400. обљетница рођења Рембрандта.
- 250. обљетница рођења Wолфганга Амадеуса Мозарта.
- 150. обљетница рођења Николе Тесле, Сигмунда Фреуда, Георгеа Бернарда Схаwа, Wоодроwа Wилсона и Ј. Ј. Тхомсона.
- 100. обљетница рођења др. Ханса Аспергера, откривача Аспергерова синдрома.
- 100. обљетница рођења Бориса Папандопула
Рођења
[уреди | уреди извор]- 19. 1. - Лана Пудар, бх. пливачица
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ
[уреди | уреди извор]- 1. 1. - Драган Лукић, српски писац за децу (* 1928.)
- 2. 1. - Ђурђевка Чакаревић, оперска певачица (* 1923.)
- 4. 1. - Нијаз Абаџић, бх. новинар, публициста и уредник ФТВБиХ (* 1935)
- 4. 1. - Мактоум бин Расхид Ал Мактоум, премијер УАЕ (* 1943)
- 6. 1. - Лоу Раwлс, амерички пјевач (* 1933.)
- 7. 1. - Хеинрицх Харрер, алпиниста и књижевник (* 1912)
- 8. 1. - Богдан Брукнер, археолог, академик (* 1931)
- 10. 1. - Фадил Тоскић, босанскохерцеговачки пјевач
- 14. 1. - Схеллеy Wинтерс, амерички глумица (* 1920.)
- 15. 1. - Јабер Ал-Ахмад Ал-Јабер Ал-Сабах, емир Кувајта (* 1926)
- 19. 1. - Wилсон Пицкетт, амерички пјевач (* 1941.)
- 21. 1. - Ибрахим Ругова, председник Косова (* 1944.)
- 24. 1. - Цхрис Пенн, амерички глумац (* 1965.)
- 24. 1. - Божидар Продановић, сликар и професор (* 1923)
- 25. 1. - Борислав Ћорковић Реба, кошаркашки тренер (* 1933)
- 26. 1. - Јуре Билић, бивши хрватски политичар (* 1922)
- 27. 1. - Јоханнес Рау, њемачки политичар и предсједник (* 1931.)
- 27. 1. - Никица Калогјера, диригент, композитор, аранжер (* 1930)
- 28. 1. - Душко Трифуновић, српски књижевник (* 1933.)
- 30. 1. - Слободан Бода Марковић, редитељ, уредник Драмског програма Радио Београда (* 1935)
Фебруар/Вељача
[уреди | уреди извор]- 4. 2. - Беттy Фриедан, феминисткиња (* 1921)
- 11. 2. - Петер Бенцхлеy, амерички књижевник (* 1940.)
- 15. 2. - Јосип Врховец, бивши хрватски политичар (* 1926)
- 17. 2. - Миодраг Трајковић, професор и дипломата (* 1937)
- 21. 2. - Мирко Марјановић, привредник, бивши премијер Србије (* 1937.)
- 24. 2. - Деннис Wеавер, амерички глумац (* 1924.)
Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 3. 3. - Руди Дебијађи, пуковник, професор ВМА у Београду, академик (* 1920)
- 5. 3. - Милан Бабић, бивши вођа РСК (* 1956)
- 6. 3. - Франо Цетинић, филозоф и новинар (* 1947)
- 7. 3. - Али Фарка Тоурé, малиски музичар (* 1939)
- 9. 3. - Јохн Профумо, британски политичар (* 1915)
- 11. 3. - Слободан Милошевић, бивши председник Србије и СРЈ (* 1941)
- 22. 3. - Милош Шумоња, генерал-пуковник ЈНА, бивши начелник Генералштаба, народни херој (* 1918)
- 25. 3. - Данило Лазовић, српски глумац (* 1951.)
- 25. 3. - Енес Бајрамовић, музичар, композитор (* 1951)
- 27. 3. - Станисłаw Лем, пољски СФ писац (* 1921.)
- 27. 3. - Радивоје Поповић, адвокат (* 1926)
- 28. 3. - Јелка Кљајић-Имшировић, социолог (* 1947)
- 28. 3. - Александар Ненадовић, новинар, главни и одговорни уредник "Политике" (* 1927)
- 28. 3. - Цаспар Wеинбергер, амерички политичар (* 1917)
- 29. 3. - Зоран Бечић, босанскохерцеговачки глумац (* 1939)
- 29. 3. - Милан Радовановић, бивши заменик спец. тужиоца за орг. криминал у Србији (*
- 31. 3. - Менсур Чамо, новинар, уредник "Слободне Европе" (* 1955)
Април/Травањ
[уреди | уреди извор]- 6. 4. - Војислав Војкан Мелић, фудбалер, капитен Црвене Звезде (* 1940)
- 6. 4. - Мирослав Печујлић, проф. Правног факултета, ректор Београдског универзитета (* 1929)
- 8. 4. - Андрија Мугоша, бивши црногорски политичар (* 1910)
- 10. 4. - Драган Косовац, сликар (* 1952)
- 11. 4. - Мајда Сепе, словеначка певачица (* 1937)
- 14. 4. - Махмут Бакали, косовско-албански политичар (* 1936)
- 22. 4. - Алида Валли, глумица (* 1921)
- 24. 4. - Цветко Лаиновић, академски сликар (* 1931)
- 27. 4. - Бранко Сбутега, жупник у Доброти (* 1952)
- 29. 4. - Јохн Кеннетх Галбраитх, економиста (* 1908)
Мај/Свибањ
[уреди | уреди извор]- 3. 5. - Карел Апел, холандски сликар. (* 1921.)
- 10. 5. - Срђан Јаћимовић, српски композитор. (* 1960.)
- 11. 5. - Зоран Глушчевић, књижевник, критичар, уредник књиж. часописа (* 1926)
- 11. 5. - Флоyд Паттерсон, боксер (* 1935)
- 13. 5. - Јарослав Пеликан, амерички историчар (* 1923)
- 19. 5. - Владимир Пантић, цитолог и комп. неуроендокринолог, српски академик (*1921)
- 19. 5. - Арсеније Милошевић, ТВ редитељ (* 1931)
- 19. 5. - Слободан Бода Анастасијевић, новинар и уредник Радио Београда (* 1927)
- 22. 5. - Љубица Аџовић, глумица натуршчик (* 1922)
- 23. 5. - Жарко Милановић, правник, виолиниста, музички педагог, шеф Народног оркестра РТБ (* 1920)
- 28. 5. - Милош Гвозденовић Гвозден, српски сликар (* 1926)
Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- 7. 6. - Абу Мусаб ал-Заркави, вођа Ал Qаеде у Ираку (* 1966)
- 12. 6. - Гyöргy Лигети, композитор (* 1923)
- 13. 6. - Мирослав Митровић, спикер, творац "Веселе вечери" (* 1920)
- 18. 6. - Ади Луковац, музичар (* 1970)
- 23. 6. - Аарон Спеллинг, амерички ТВ-продуцент (* 1923.)
- 23. 6. - Дамир Мејовшек, хрватски драмски умјетник (* 1933.)
- 27. 6. - Бранислав Цига Јеринић, српски глумац (* 1932.)
- 28. 6. - Слободан Јанковић, српски кошаркаш (* 1963);
- 28. 6. - Емил Цоссетто, хрватски складатељ и диригент (* 1918.)
Јул/Српањ
[уреди | уреди извор]- 1. 7. - Рyутаро Хасхимото, јапански политичар (* 1937)
- 4. 7. - Васко Липовац, хрватски академски сликар и кипар (* 1931.)
- 7. 7. - Сyд Барретт, музичар групе Пинк Флоyд (* 1946.)
- 10. 7. - Шамил Басајев, чеченски терориста. (* 1965.)
- 13. 7. - Бора Роковић, џез музичар итд (* 1925)
- 14. 7. - Марија Анцила Бубало, хрватска и босанскохерцеговачка пјесникиња (* 1943.)
- 14. 7. - Драгомир Фелба, српски глумац (* 1921.)
- 15. 7. - Младен Бата Вранешевић, музичар ("Лабораторија звука") (* 1947)
- 16. 7. - Иво Фабијан, глазбеник, пјевач (* 1950)
- 17. 7. - Мицкеy Спиллане, аутор крими-романа (* 1918)
- 19. 7. - Јацк Wарден, глумац (* 1920)
- 20. 7. - Бењамин Филиповић, босанскохерцеговачки режисер (* 1962)
- 26. 7. - Ејуб Штитковац, новинар, књижевник, публициста (* 1947)
- 27. 7. - Војислав Ђурић, шеф катедре за општу књижевност и теорију на ФФ у Бг., академик (* 1912)
- 27. 7. - Зоран Павловић, сликар, историчар уметности, професор (* 1932)
Август/Коловоз
[уреди | уреди извор]- 1. 8. - Мате Реља, хрватски редатељ и сценарист (* 1922.)
- 1. 8. - Стјепко Тежак, језикословац (* 1926)
- 9. 8. - Славко Бранков, хрватски глумац (* 1951.)
- 9. 8. - Јамес Ван Аллен, физичар (* 1914)
- 16. 8. - Алфредо Строесснер, бивши диктатор Парагваја (* 1912)
- 19. 8. - Марко Цулеј, први вараждински бискуп (* 1938.)
- 20. 8. - Александар Петровић, српски атлетски стручњак (* 1934)
- 30. 8. - Нагуиб Махфоуз, књижевник нобеловац (* 1911)
- 30. 8. - Гленн Форд, глумац (* 1916)
Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 1. 9. - Гyöргy Фалудy, мађарски писац, песник и преводилац (* 1910)
- 2. 9. - Wилли Ниња, амерички плесач и кореограф вогуинга (* 1961)
- 4. 9. - Петар Банићевић, српски глумац (* 1930.)
- 4. 9. - Стеве Ирwин, природњак, ТВ особа (* 1962)
- 8. 9. - Јосип Генда, хрватски глумац (* 1943.)
- 10. 9. - Тāуфаʻāхау Тупоу IV, краљ Тонге (* 1918)
- 12. 9. - Милорад Николић Попац, српски фудбалер (* 1920)
- 13. 9. - Зоран Чава Димитријевић, фудбалер Партизана и Динама (* 1962.)
- 15. 9. - Ориана Фаллаци, италијанска новинарка (* 1929)
- 16. 9. - Зоран Богавац, новинар и публициста (* 1947)
- 17. 9. - Звонко Симоновић, редитељ РТС (* 1930)
- 30. 9. - Пино Млакар, балетан, кореограф, педагог (* 1907)
Октобар/Листопад
[уреди | уреди извор]- 3. 10. - Бранко Пешић, српски архитекта (* 1921)
- 5. 10. - Мирослав Брозовић, хрватски ногометаш (* 1926.)
- 6. 10. - Славиша Чековић, академски вајар (* 1954)
- 7. 10. - Ана Политковскаја, новинарка (* 1958)
- 10. 10. - Миленко Шушић, физикохемичар, академик (* 1925)
- 15. 10. - Владислав Каћански, глумац (* 1950)
- 15. 10. - Мирјана Стојановић, новинарка, један од оснивача франкофонских удружења у Србији (* 1934)
- 18. 10. - Звонко Марић, српски физичар и академик (* 1931)
- 27. 10. - Славољуб Станковић - Вава, академски вајар (* 1928)
- 29. 10. - Петар Гбурчик, метеоролог (* 1931)
- 31. 10. - П. W. Ботха, бивши председник Јужне Африке (* 1916)
Новембар/Студени
[уреди | уреди извор]- 2. 11. - Никола Митровић, директор Института за онкологију и радиологију у Бг. (* 1932)
- 3. 11. - Паул Мауриат, лидер оркестра (* 1925)
- 5. 11. - Бüлент Ецевит, турски политичар (* 1925)
- 6. 11. - Радомир Рељић, српски сликар (* 1938.)
- 8. 11. - Басил Поледоурис, композитор (* 1945)
- 9. 11. - Маркус Wолф, источнонемачки обавештајац (* 1923)
- 10. 11. - Вера Ацева, македонска политичарка и народни херој. (* 1919)
- 10. 11. - Перо Спаравало, новинар, ур. Тањуга (* 1942)
- 10. 11. - Јацк Паланце (Володимир Палахњук), глумац (* 1919)
- 10. 11. - Драгољуб Манчић, филмски сниматељ ТВ Београд (* 1936)
- 15. 11. - Иван Ђалма Марковић, хрватски ногометни тренер и играч (* 1928.)
- 16. 11. - Сулејман Ребац, босанскохерцеговачки ногометаш и тренер (* 1929.)
- 16. 11. - Милтон Фриедман, економиста нобеловац (* 1912)
- 17. 11. - Ференц Пускáс, мађарски ногометаш и тренер (* 1927.)
- 17. 11. - Емира Карабег, новинарка и књижевница (* 1934)
- 20. 11. - Роберт Алтман, амерички редатељ, сценарист и продуцент (* 1925.)
- 21. 11. - Ксенија Зечевић, српски композитор и пијанисткиња (* 1956.)
- 21. 11. - Пиерре Амине Гемаyел, либански политичар (* 1972)
- 23. 11. - Александар Литвињенко, руски обавештајац (* 1962.)
- 23. 11. - Пхилиппе Ноирет, глумац (* 1930)
- 26. 11. - Ана Рукавина, хрватска новинарка (* 1977).
- 27. 11. - Немања Павловић, новинар, власник ТВ Канала 9 Нови Сад (* 1945)
Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 1. 12. - Радислав Мајо Ђуровић, књижевник, оснивач Малог позоришта "Душко Радовић" у Бг. (* 1931)
- 4. 12. - Душко Груборовић, хрватски глумац и пјесник (* 1956.)
- 10. 12. - Аугусто Пиноцхет, бивши чилеански диктатор (* 1915.)
- 11. 12. - Драган Николић, новинар, књижевник, публициста (* 1933)
- 12. 12. - Јован Сурутка, проф. ЕТФ у Бг., академик (* 1921)
- 12. 12. - Петер Боyле, глумац (* 1935)
- 14. 12. - Ђуро Пулитика, хрватски сликар (* 1922.)
- 18. 12. - Јосепх Барбера, аниматор (* 1911.)
- 18. 12. - Срђан Кнежевић, спортски новинар РТС (* 1955)
- 19. 12. - Леља Добронић, хрватска повјесничарка (* 1920.)
- 20. 12. - Душан Симић Кира, новинар, дописник "Политике", гл.од.ур. НИН-а, дир. "Данаса" (* 1932)
- 21. 12. – Сапармурат Нијазов, Вођа Туркмена (* 1940)
- 24. 12. - Мирко Сандић, ватерполиста, тренер (* 1942)
- 25. 12. - Јамес Броwн, амерички пјевач и глазбеник (* 1933.)
- 25. 12. - Александар Мишић, новинар "Политике" (* 1921)
- 26. 12. - Гералд Форд, бивши председник САД (* 1913.)
- 26. 12. - Милисав Милић, новинар, дописник РТВ Бг. из Приштине (* 1939)
- 30. 12.. - Садам Хусеин, бивши ирачки диктатор (* 1937)
- 31. 12. - Лазар Латиновић, шпански борац и дипломата (* 1915)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика: Јохн C. Матхер и Георге Ф. Смоот (откриће црнотијелне форме и анизотропије козмичког микровалног позадинског зрачења)
- Кемија: Рогер D. Корнберг (проучавање молекуларне основе еукариотске транскрипције, →ен)
- Физиологија и медицина: Андреw Фире и Цраиг Мелло (откриће РНК интерференције - пригушивање гена путем РНК двоструког ланца)
- Књижевност: Орхан Памук (у потрази за меланхоличном душом свог родног града открио је нове симболе судара и преплитања култура)
- Мир: Мухаммад Yунус и Грамеен Банка (напори за стварање економског и социјалног развоја одоздо)
- Економија: Едмунд Пхелпс (анализа интертемпоралних [→ ен] компромиса у макроекономској политици)
Види такође:
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Кронологија случаја "селотејп" и "гаража" Архивирано 2010-01-13 на Wаyбацк Мацхине-у, монитор.хр
- ↑ Милан Беко већински власник „Новости“, драгас.биз (обј. 3. сеп. 2006; приступ. 10. нов. 2013)
Литература
[уреди | уреди извор]Спољне везе
[уреди | уреди извор]- Хронологија догађаја 2006 , Медијски архив Ебарт